Francuska želja po-tpunog brisanja Nemačke sa karte Evrope i dalje stoji nasuprot želje Engleske da spreči bezuslovnu prevlast Francuske, kao i Nemačke.
Prema tome, što se tiče ograničenja francuskih ratnih ciljeva, bilo je važno da se pad Nemačke odigra u takvom vidu da javno mnjenje ne bude potpuno svesno razmera katastrofe. U Francu-skoj su, mora biti, upoznali nemačke grenadire na takav način da su s velikim oklevanjem razmatrali mogućnosti da bi njihova zemlja mogla biti prisiljena da sama istupi napred kako bi ostva-rila svoj krajnji politički cilj. Kasnije, medutim, pod uticajem unu-trašnjeg propadanja Nemačke, koje sada postaje vidljivo, kada su mogli da se odvaže na takvu akciju, ratna psihoza u drugim delo-vima sveta se već tako raširila da unilateralna akcija Francuske u ime ostvarenje krajnjeg cilja takvih razmera više ne bi mogla da se ostvari bez protivljenja dela njenih bivših saveznika.
Na taj način mi ne želimo da kažemo da se Francuska odrekla svog cilja. Naprotiv, ona će upomo pokušavati, kao i ranije, da u budućnosti ostvari ono u čemu su je trenutne okolnosti sprečile. Francuska će takode u budućnosti pokušati da, čim bude osetila kako je sama sposobna da pomoću svojih ili savezničkih snaga, uništi Nemačku i da okupira obalu reke Rajne kako bi na taj na-čin mogla da usmeri svoje snage na neko drugo mesto gde ne postoji pretnja njenim jedinicama u pozadini. Da na taj način Francuska u njenoj nameri nije ni najmanje iritirana promenom u oblicima nemačke vladavine utoliko je jasnije što se sam francu-ski narod, u stvari, bez obzira na svoje trenutno uređenje, čvrsto drži tih spoljnopolitičkih ideja. Narod koji uvek teži odredenom spoljnopolitičkom cilju i ne obraća pažnju na to da li kao državni sistem ima republiku ili monarhiju, buržoasku demokratiju ili jakobinski teror, neće shvatiti da bi drugi narod možda, prome-nom oblika vlasti, takode mogao da sprovede i promenu svojih
