Isto kao i pre 1914. godine, mi i danas možemo da pretposta-vimo kao bezuslovnu i zauvek ustanovljenu istinu da će u bilo kojem sukobu u kojem bi učestvovala Nemačka, bez obzira na kojem tlu, ma kojim povodom, Francuska uvek biti naš protiv-nik. Bez obzira na to kakvi se danas-sutra savezi pojave u Evro-pi, Francuska će uvek u njima učestvovati kao neprijatelj Nemačke. To leži u tradicionalno ustanovljenoj nameri francuske spoljne politike. Pogrešno je verovati da je ishod rata nešto izmenio u tom pogledu. Naprotiv, Svetski rat Francuskoj nije doneo potpuno ostvarenje ratnog cilja koji je imala na umu. Jer taj cilj se nikako nije sastojao samo u vraćanju Alzas-Lotaringije, već je, naprotiv, to predstavljalo samo mali korak u pravcu ostvarenja cilja fran-cuske spoljne politike. Da posedovanje Alzas-Lotaringije nikako nije zaustavilo tendencije francuske spoljne politike, agresivno usmerene protiv Nemačke, najupečatljivije dokazuje činjenica da bd one u Francuskoj već postojale upravo u to vreme kada je ona raspolagala tim oblastima. Godina 1870. pokazala je još jasnije od 1914. zadnje namere Francuske. U to vreme nije postojala po-treba za prikrivanjem agresivnog karaktera francuske spoljne po-litike. Godine 1914., možda mudrija zahvaljujući iskustvima, ili, pak, pod uticajem Engleske, Francuska je smatrala da je korekt-nije da propoveda opšte ideale humanosti, s jedne strane, i da ograniči svoj cilj na Alzas-Lotaringiju, s druge. To taktično raz-mišljanje, međutim, nije označilo ni najmanje unutrašnje odstupa-nje od prethodnih ciljeva francuske politike, već samo prikrivanje istih. Nakon toga, kao i ranije, vodeća ideja francuske spoljne politike bila je osvajanje granica na reci Rajni, a, zatim, u raspar-čavanju Nemačke na pojedinačne države, povezane jedne s drugi-ma što labavije, u čemu je ona videla najbolju odbranu ove granice. To što je zaštita Francuske u Evropi, ostvarena na taj način, tre-balo da služi ispunjenju dalekosežnijeg svetskog političkog cilja,
